207Pregleda
Noć je. U prtljažniku je sve spremno, oprema, voda i hrana. Tata i ja krećemo na put ka osvajanju Sinjala, najvećeg vrha u Hrvatskoj.
Vozimo se kroz Bosnu kako bi što prije stigli do Knina. U njemu se sastajemo s tatinim prijateljima Josipom i Draženom. Nakon malog odmora i popijenog soka od jabuke u lokalnom kafiću uzimamo stvari i krećemo se penjati po Dinari.
Jako je vruće, noge bole, javlja se i glad. Počinjem polako žaliti što sam se odlučio na ovo, ali nešto u meni me tjera da grabim dalje. Tata me hvali i jako je ponosan na mene. Ipak sam ja jedan mali jedanaestogodišnjak, a penjem se kao odrasli čovjek. Mrači se pa se zaustavljamo u skloništu. Spavanje u vrećama na podu nije baš najugodnije, ali od umora svi smo zaspali kao medvjedi. Ujutro doručak i krećemo dalje. Za par sati stižemo na Sinjal i 1831m nadmorske visine. S vrha puca predivan pogled i oduševljenje vlada što smo svi uspjeli doći gore. Kratko odmaramo i onda se vraćamo do auta. Prelazimo granicu i u Bosni častim društvo ćevapima. Baš su bili dobri!
Kući stižemo vidno umorni, ali jako zadovoljni. Odmah kujemo planove za iduće preživljavanje. Čuvaj se, Risnjače! Tebi idućem dolazimo…
Tags:istaknuto
